Nehemiah 2:3

I rekoh caru: Da je živ car do veka! Kako ne bih bio lica neveselog, kad je grad gde su grobovi mojih otaca opusteo i vrata mu ognjem spaljena?

Библија (Српски)

In The King James Version

And said unto the king, Let the king live for ever: why should not my countenance be sad, when the city, the place of my fathers’ sepulchres, lieth waste, and the gates thereof are consumed with fire?

In Context

2I reče mi car: Što si lica neveselog, kad nisi bolestan? Nije drugo nego tuga u srcu. A ja se uplaših vrlo.

4A car mi reče: Šta hoćeš? Tada se pomolih Bogu nebeskom,

Read all of Nehemiah 2

Cross References

1 Kings 1:31Tada Vitsaveja savi se licem do zemlje i pokloni se caru, pa reče: Da živi gospodar moj car David doveka!

2 Chronicles 28:27I počinu Ahaz kod otaca svojih i pogreboše ga u gradu Jerusalimu; ali ga ne metnuše u grob careva Izrailjevih. I zacari se na njegovo mesto Jezekija, sin njegov.

Nehemiah 1:3A oni mi rekoše: Ostatak što osta od ropstva onde u zemlji, u velikoj je nevolji i sramoti, i zid je jerusalimski razvaljen i vrata su mu ognjem popaljena.

Psalms 38:7Jer sam iznutra pun ognja, 2 i nema zdravog mesta na telu mom. 1

Psalms 102:15Tada će se neznabošci bojati imena Gospodnjeg, 2 i svi carevi zemaljski slave Njegove; 1

Lamentations 2:9Utonuše u zemlju vrata njena, 2 polomi i potre prevornice njene; 1 car njen i knezovi njeni među narodima su; 2 zakona nema, i proroci njeni ne dobijaju utvare od Gospoda. 1

This Verse In Other Editions

Study Nehemiah 2:3