Psalmi 141
1Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
7Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених.
8Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.