Dela apostolska 1
1Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити
2до дана кад се узнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра,
3пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о царству Божјем.
4И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене;
5јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.
6А они онда који заједно беху, питаху Га говорећи: Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево?
7А Он им рече: Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти;
8него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и тја до краја земље.
9И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе Га облак из очију њихових.
10И кад гледаху за Њим где иде на небо, гле, два човека стадоше пред њима у белим хаљинама,
11који и рекоше: Људи Галилејци! Шта стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас узе на небо тако ће доћи као што видесте да иде на небо.
12Тада се вратише у Јерусалим с горе која се зове маслинска, која је близу Јерусалима један суботни дан хода.
13И кад уђоше попеше се у собу где стајаху Петар и Јаков и Јован и Андрија, Филип и Тома, Вартоломије и Матеј, Јаков Алфејев и Симон Зилот, и Јуда Јаковљев.
14Ови сви једнодушно беху једнако на молитви и у мољењу са женама, и с Маријом матером Исусовом и браћом Његовом.
15И у дане оне уставши Петар између ученика рече (а беше народа заједно око сто двадесет имена):
16Људи браћо! Требало је да се изврши оно писмо што прорече Дух Свети устима Давидовим за Јуду који беше пред онима што ухватише Исуса;
17јер се бројаше с нама, и беше примио део ове службе.
18Он дакле стече њиву од плате неправедне, и обесивши се пуче по среди, и изасу се сва утроба његова.
19И постаде знано свима који живе у Јерусалиму да ће се та њива прозвати њиховим језиком Акелдама, које значи њива крвна.
20Јер се пише у књизи псалтиру: Да буде двор његов пуст, и да не буде никога ко би живео у њему, и: Владичанство његово да прими други.
21Треба дакле од ових људи који су били с нама за све време како међу нас уђе и изиђе Господ Исус,
22почевши од крштења Јовановог до дана кад се узе од нас, да буде с нама сведок Његовог васкрсења један од ових.
23И поставише двојицу, Јосифа који се зваше Варсава презименом Јуст, и Матија.
24И помоливши се Богу рекоше: Ти, Господе! Који познајеш срца свих, покажи једног од ове двојице кога си изабрао,
25да прими део ове службе и апостолства, из кога испаде Јуда да иде на место своје.
26И бацише коцке за њих, и паде коцка на Матија и примише га међу једанаест апостола.