Jov 39
1Ловиш ли ти лаву лов? И лавићима трбух пуниш,
2Кад леже у пећинама и вребају у заклону свом?
3Ко готови гаврану храну његову кад птићи његови вичу к Богу и лутају немајући шта јести?
4Знаш ли време кад се дивокозе козе? И јеси ли видео кад се кошуте легу?
5Јеси ли избројао месеце, докле носе? Знаш ли време кад се легу?
6Како се савијају, млад своју испуштају, и опраштају се болова?
7Како јача млад њихова, расте по пољу и отишавши не враћа се к њима?
8Ко је пустио дивљег магарца да је слободан, и ремене дивљем магарцу ко је разрешио?
9Коме одредих пустињу за кућу и за стан слатину.
10Он се смеје вреви градској, и не слуша вике настојникове.
11Шта налази у горама, оно му је пића, и тражи сваку зелен.
12Би ли ти једнорог хтео служити? Би ли ноћивао за јаслама твојим?
13Можеш ли везати ужем једнорога да оре? Хоће ли влачити бразде за тобом?
14Хоћеш ли се ослонити на њ што му је снага велика? И оставити на њему свој посао?
15Хоћеш ли се поуздати у њ да ће ти свести летину и на гумно твоје сложити?
16Јеси ли ти дао пауну лепа крила и перје чапљи или ноју?
17Који снесе на земљи јајца своја, и остави их да их прах греје?
18И не мисли да ће их нога разбити и звер пољска згазити;
19Немилостив је птићима својим као да нису његови, и да му труд не буде узалуд не боји се.
20Јер му Бог није дао мудрости нити му је уделио разума.
21Кад се подигне у вис, смеје се коњу и коњику.
22Јеси ли ти дао коњу јачину? Јеси ли ти окитио врат његов рзањем?
23Хоћеш ли га поплашити као скакавца? Фркање ноздрва његових страшно је;
24Копа земљу, весео је од силе, иде на сусрет оружју;
25Смеје се страху и не плаши се нити узмиче испред мача;
26Кад звекће над њим тул и сева копље и сулица;
27Од немирноће и љутине копа земљу, и не може да стоји кад труба затруби.
28Кад труба затруби, он вришти, из далека чује бој, вику војвода и поклич.
29Еда ли по твом разуму лети јастреб? Шири крила своја на југ?
30Еда ли се на твоју заповест диже у вис орао, и на висини вије гнездо?
31На стени станује и бави се, на врх стене, на тврдом месту.
32Одатле гледа хране, далеко му виде очи.
33И птићи његови пију крв, и где су мртва телеса онде је он.
34И тако одговарајући Господ Јову рече:
35Ко се препире с Богом, хоће ли га учити? Који куди Бога, нека одговори на то.
36Тада Јов одговори Господу и рече:
37Гле, ја сам мален, шта бих Ти одговорио? Мећем руку своју на уста своја.
38Једном говорих, али нећу одговарати; и другом, али нећу више.