4. Mojsijeva 5
1И рече Господ Мојсију говорећи:
2Заповеди синовима Израиљевим нека истерају из логора све губаве и све којима тече семе и све који су се оскврнили о мртваца,
3био човек или жена, истерајте, иза логора истерајте их, да не скврне логора онима међу којима наставам.
4И учинише тако синови Израиљеви, и истераше их из логора, како Господ каза Мојсију, тако учинише синови Израиљеви.
5Још рече Господ Мојсију говорећи:
6Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад учини какав грех људски, те згреши Господу, и буде она душа крива,
7тада нека признаду грех који су учинили, и ко је крив нека врати цело чим је крив и нек дометне одозго пети део и да ономе коме је скривио.
8И ако онај нема никога коме би припала накнада за штету, нека се да Господу и нека буде свештенику осим овна за очишћење којим ће га очистити.
9Тако и сваки принос између свих ствари које посвећују синови Израиљеви и доносе свештенику, његов нека буде;
10и шта год ко посвети, нека је његово, и шта год ко да свештенику, нека је његово.
11Још рече Господ Мојсију говорећи:
12Кажи синовима Израиљевим и реци им: Чија би жена застранила те би му згрешила,
13и други би је облежао, а муж њен не би знао, него би она затајила да се оскврнила, и не би било сведока на њу, нити би се затекла,
14а њему би дошла сумња љубавна, те би из љубави сумњао на своју жену, а она би била оскврњена; или би му дошла сумња љубавна те би из љубави сумњао на своју жену, а она не би била оскврњена,
15онда нека муж доведе жену своју к свештенику, и нека донесе за њу принос њен, десети део ефе брашна јечменог, али нека га не полије уљем и нека не метне на њ када, јер је принос за сумњу љубавну, дар за спомен да се спомене грех.
16И нека је свештеник приведе и постави пред Господом.
17И нека узме свештеник свете воде у суд земљани; и праха с пода у шатору нека узме и успе у воду.
18И поставивши свештеник жену пред Господом нека јој открије главу и метне јој на руке дар за спомен који је дар за сумњу љубавну; а свештеник нека држи у руци својој горку воду, која носи проклетство.
19И нека свештеник закуне жену, и рече јој: Ако није нико спавао с тобом, и ако ниси застранила од мужа свог на нечистоту, нека ти не буде ништа од ове воде горке, која носи проклетство.
20Ако ли си застранила од мужа свог и оскврнила се, и когод други осим мужа твог спавао с тобом,
21тада свештеник заклињући жену нека је прокуне и рече жени: Да те Господ постави за уклин и за клетву у народу твом учинивши да ти бедро спадне а трбух отече.
22И нека ти ова вода проклета уђе у црева да ти отече трбух и да ти бедро спадне. А жена нека рече: Амин, амин.
23Тада нека напише свештеник те клетве у књигу, и нека их спере водом горком.
24И нека да жени да се напије горке воде проклете да уђе у њу вода проклета и буде горка.
25И нека узме свештеник из руку жени дар за сумњу љубавну, и обрне дар пред Господом и принесе га на олтару.
26И нека узме свештеник у шаку од дара њеног спомен, и запали на олтару, па онда нека да жени воду да попије.
27А кад јој да воду да пије, ако се буде оскврнила и учинила неверу мужу свом, онда ће ући вода проклета у њу и постаће горка, и трбух ће јој отећи и спасти бедро, и она ће жена постати уклин у народу свом.
28Ако ли се не буде оскврнила жена, него буде чиста, неће јој бити ништа и имаће деце.
29Ово је закон за сумњу љубавну, кад жена застрани од мужа свог и оскврни се;
30или кад коме дође сумња љубавна те посумња из љубави на жену своју и постави је пред Господом и сврши јој свештеник све по овом закону.
31И муж да је прост од греха, али жена да носи своје безакоње.