Psalmi 22
1Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8И говоре: ослонио се на Господа, нека му помогне; нека га избави, ако га милује.
9Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28Јер је Господње царство; Он влада народима.
29Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.